Blogeto

Pre nekoliko dana BH telecom je uveo novu uslugu svojim korisnicima, uslugu mobilnog plaćanja, odnosno uslugu zvanu mCommerce. Pa povodom toga, ovaj post posvećujem baš toj temi, da se upoznate sa terminom mCommerce, odnosno kod nas bi to preveli mobilna trgovina. Postoji i nekoliko sličnih termina za mCommerce, kao što su mobilni eBiznis, bežična trgovina ili jednostavno mTrgovina.
M-commerce je kupovina i prodaja stvari i usluga korištenjem bežičnih ručnih uređaja, kao što su mobilni telefon ili PDA. Poznat kao sledeća generacija eTrgovine, mTrgovina korisnicima pruža pristup Internetu, odnosno korištenje Interneta kroz svoju trgovinu odnosno poslovanje.
Šta je mCommerce?
Nema preciznih definicija za mobilnu trgovinu ili za mobilnu eTrgovinu. Svaki analitičar, trgovac ili trgovački magazin pokazuju da imaju neznatno različite interpretacije ovog termina. U suštini, oni ističu da postoji konsenzus sa sadašnjim značenjem njegovog velikog brata eTrgovine ili ePoslovanja, koje je prvo došlo. Da se podsetimo, eCommerce (eTrgovina, elektronska trgovina) predstavlja oblast elektronskog poslovanja koja se odnosi na kupovinu i prodaju proizvoda, usluga i informacija. Uz pomoć savremenih tehnologija, kupac može iz svoje kuće-kancelarije dobiti informacije o ponudi robe, i bez direktnog kontakta sa prodavcem, obaviti kupovinu. Roba se isporučuje poštom ili posredstvom specijalnih dostavnih agencija, a plaćanje se vrši elektronski. Možda, u sledećim mesecima ili za godinu, dođemo da sličnog značenja i za mTrgovinu. A u međuvremenu, evo nekoliko primera definicija mTrgovine ili popularno mCommerce:

• M-Commerce je korištenje mobilnih uređaja za komunikaciju, obaveštavanje o transakcija i primanje vesti, podataka, a sve to preko konektovanja na javnu ili privatnu mrežu.
• Suština mobilne eTrgovine je upotreba terminala (telefon, PDA, računar, dr…) i javnih mobilnih mreža za pristup informacijama i upravljanje transakcijama, što rezultuje prenosom vrednosti u razmenu za informacije, usluge ili stvari.
• Biznis-potrošač transakcije, rukovođeno posredstvom mobilnih uređaja.
• eTrgovina preko mobilnih uređaja.
• Mobilna trgovina upućuje da je svaka transakcija sa novčanom vrednošću rukovođena preko mobilne telekomunikacione mreže.
• Upotreba mobilnih uređaja za komunikaciju, interaktivno, preko uvek on-line brzih konekcija na Internetu.
• Upotrebna bežičnih tehnologija da se obezbede odgovarajuće lične usluge i prikladna podrška za svoje kupce, radnike i partnere.

Informaciono društvo su dve reči koje će se najviše vući kroz moj blog i moje tekstove, tako da je potrebno da na početku objasnim i predstavim šta je to Informaciono društvo. U ovom tekstu ću sa vama podeliti nekoliko glavnih definicija, kao i koncept i karakteristike Informacionog društva.
Informaciono društvo je nova vrsta društva. Specifično za ovu vrstu društva je to što informaciono komunikacione tehnologije imaju centralnu poziciju u proizvodnji i ekonomiji. Informaciono društvo se vidi kao naslednik industrijskog društva. Približni koncepti koji su u rodu sa informacionim društvom su: post industrijsko društvo, post modernističko društvo, društvo zasnovano na znanju, informaciona revolucija i informatičko društvo.
Informaciono društvo je termin vezan za društvo u kojem kreacija, distribucija i manipulacija informacijama postaje najvažnija ekonomska i kulturna aktivnost. Mašine i alati Informacionog društva su računari i telekomunikacije.
Informaciona revolucija i primena informaciono komunikacionih tehnologija sufundamentalne stvari za konceptuisanje informacionog društva. Koncept informacionog društva je definisan kroz različite perspektive. Ključne osobine ovog društva su skicirane i navedene u različitim akademskim pisanjima, na seminarima, konferencijama, u politikama i dokumentima vlada i zemalja, kao i u nekoliko regionalnih, internacionalnih i svetskih organizacija.
Svaka organizacija u svojim dokumentima razvoja informacionog društva, ima po neku svoju stavku koja je njima bitna, tj koje su oni u mogućnosti realizovati. Kada se iz svih tih dokumenata izvade one najvažnije i najpotrebnije stavke, onda se može dobiti neka opšta slika i pribižan koncept Informacionog društva.
Kao što možemo videti, ne postoji neki univerzalni prihvaćen koncept informacionog društva, ili šta bi tačno trebalo da Informaciono društvo znači, i šta će i kako će u budućnosti biti definisano.
Napredovanje informacionih tehnologija i komunikacija je menjanja životnog puta: kako radimo, kako obrazujemo našu decu, kako studiramo i istražujemo, kako samostalno učimo, i kako se zabavljamo.
Informaciono društvo - Društvo okarakterisano visokim stepenom kvantiteta i kvaliteta informacija u svakodnevnom životu većine građana, u većini organizacija i radnih mesta. Takođe okarakterisano upotrebom opštih i kompaktibilnih tehnologija za širok niz ličnih, društvenih, obrazovnih i poslovnih aktivnosti. Naravno, za ovo društvo je vezana i sposobnost brzog slanja, primanja i razmena digitalnih podataka između mesta nezavisno od razdaljine.
Na osnovu dosadašnjih objašnjenja o konceptu informacionog društva, možemo da identifikujemo različite neosporive osobine i zaključke koje karakterišu Informaciono društvo, a to su: značaj informacije i kreativnog znanja; istaknuta ulova informacionih tehnologija u proizvodnji i širenju informacija; upotreba informacionih mreža za distribuisanje informacija; radikalne promene u životima običnih ljudi kao rezultat uvećanja integracije informaciono komunikacionih tehnologija u sve sfere javnih i privatnih života; neophodnost da građani dobiju potreba iskustva i veštine, i da sa svojim beneficijama koje im se nude, da imaju pristup masivnim proširenim riznicama informacija.

Ovaj bombastičan naslov, sam pročitao na sajtu jutarnjeg lista pre par dana i nisam mogao odoljeti, a da nešto ne napišem na ovo, tj da komentarišem. Hrvatski Senat, je ljetos svojom strategijom o e-Učenju, propisao da će svaki student zagrebačkog univerziteta morati posedovati prenosivi računar, i da će to biti uslov studiranja na pomenutom univerzitetu. Prema planu, svaki odsek mora imati barem osnovne materijale na webu, i minimalno njih 50% bi trebalo koristiti virtuelno okruženje sa učenje. I prema ovom, smatraju da neće biti realno da neko može studirati bez laptopa. To sve se planira od 2010. godine.
Ovo ima svoje prednosti i mane, ali u ovim vremenima, više bih izdvojio mane. Jedina prednost je ta, što je to jedan od uslova razvijanja i širenja Informacionog društva. Ali ovim se javlja podela, tj diskriminacija, jer nema svako laptop i ne može ga svako sebi priuštiti. Pored toga, još puno ljudi ga i ne zna koristiti.
Ovaj potez, hrvatskog Senata, tj plan strategije e-učenja, odnosno eLearninga, je super i podržavam, ali pod nekoliko uslova. Kad već idu sa tom strategijom, onda bi bilo dobro rešenje, da studentima obezbede opremu potrebnu za eLearning, da im odobre popuste za nabavku prenosivih računara. A pre svega potrebno je obezbediti edukaciju, tj da studetni budu informatički pismeni, jer tek tada će biti sposobni koristiti laptop, tj u ovom slučaju studirati. Naravno, ovde ne treba zaboraviti ni profesore, i oni su ti kojima je potrebna edukacija. Ali prvo ih treba naterati da prihvate i koriste nove tehnologije u svoj način rada. Ove mere, za razvoj eLearninga, su dosta skupe, i pitanje koliko su vlade i ministarstva spremni da izdvoje. Jer bilo bi suludo uvoditi ovako nešto, ako vlada i ministarstvo ne učini svima dostupna i računala i da im obezbedi dodatnu edukaciju, da bi studente učinili informatički pismenim.
Ovako nešto kod nas u Bosni i Hercegovini, još nije izvodljivo, jer se zna da neki fakulteti nemaju čak ni informatičke kabinete. Sve u svemu, bez obzira, koliko ovo bilo dobro, mislim da je još prerano i da treba sačekati neko vreme.